Ка крв, млијеко тече
Вјечно љето, увече

Сјутра вјетра немаше
Тихи цврчци плакаше
Док живота небејаше

Листови шапту, шума спава
Мјесец се криви,
Сјенке прави
Звијезде сјаје, ал’ тихо гоне
Све што бијаше, у сан тоне

Краве саме на вјечно ливади мрачној,
Стаји плачној
Бијело млијеко у канти прашној
Заборављено и труло
Никад се више није чуло